Ovih dana virus, nešto toliko malo da prosto ni nauka nije sigurna da li je živo ili je prelaz iz nežive u živu materiju, nešto što može da se vidi samo ako se 100.000 puta uveća pod elektronskim mikroskopom, ugrožava život najinteligentnije forme života na Planeti Zemlji koja se satelitima i sondama već vinula ka zvezdama.
SVE NAJVAŽNIJE U NAŠEM ŽIVOTU JE BESPLATNO:
LJUBAV
Osim ljubavi, koja je najveća i najvažnija i koju imamo i delimo uživo ili preko svih mogućih kanala komunikacije, onima i sa onima koje volimo… ta mikroskpska stvar – virus, oduzela nam je skoro sve najvažnije, velike stvari u životu čiju vrednost, baš zato što su dostupne i besplatne, uopšte ne ili premalo cenimo.Ali, korona karantin nam možda poručuje da je vreme da se presaberemo lično, porodično u okviru naše zemlje i kao civilizacija. Nama, koji smo umislili da smo moćni gospodari planete Zemlje, najprimitivniji oblik života oduzeo je čitavu seriju prava koja smo do juče imali.
SUNCE
Oduzeo nam je pravo da gledamo u Sunce, izvor života, zahvaljujući kome postojimo, koji svakog dana emituje na našu planetu dovoljnu količinu čiste, nezagađujuće energije za godišnje potrebe naše “visokotehnološki razvijene civilizacije”.
NEBO I UNIVERZUM
Mali virus oduzeo nam je najlepše poglede u dnevno i noćno nebo, najmonumentalnije, najveće, praktično beskrajne prizore, koje inače, glava spuštenih na ulice, izloge, računare, telefone i radne stolove retko ili uopšte ne primećujemo. Kada ste poslednji put, ne radeći ništa, gledali vedro nebo obasjano Suncem ili zvezde, čija je svetlost, koju gledamo danas, krenula ka nama pre više milijardi godina?PRIRODAJedna mala stvar oduzela nam je kontakt sa najvažnijom stvari kojom smo okruženi – prirodom. Izopšteni smo iz prirode u trenutku dok na Severnoj hemisferi dolazi Proleće. Dok cvetaju japanske trešnje, što je najvažniji događaj u Japanu, i koji Japanci, sedeći u parkovima i gledajući otvaranje rozebelih cvetova, ni sada ne propuštaju.
SLOBODA
Ta mala stvar oduzela nam je slobodu…A šta nam je dala? Neprekidno punjenje strahom, što nam je možda i bilo potrebno da se presaberemo.
VREME
I, ono što svako od nas treba da iskoristi, dobili smo vreme i neku vrstu pauze da razmislimo šta nam je najvažnije. Koga volimo i sa kim delimo naše vreme, sunce, nebo, ljubav.
ŠTA NAM JE VAŽNIJE ?
Potrošačko društvo, u kome modna industrija godišnje potroši 80 milijardi kubnih metara čiste vode, dok milijardu ljudi na zemlji nema vodu za piće !Da li nam je važniji novi komad garderobe, za nijansu drugačiji od deset sličnih koje već imamo u ormanu, kada samo od jednog mašinskog pranja garderobe u vodi završi 700.000 mikrovlakana koja ulaze u tela riba, koje posle jedu deca.Kakvo smo mi globalno društvo u kome jedan fudbaler ima veću platu od cele bolnice lekara koji su se školovali preko 20 godina da bi nam danas spasavali živote?Da li je zabava u koju spada sport važnija od zdravlja i života?Gde idu naša civilizacija i naš moral, ako su naše reke deponije u koje bacamo đubre?Idu u đubre, odnosno propast.
NADA
Nadam se, ne zbog moje generacije, već zbog dece koja tek treba da žive, nadam se iz dubine duše, da je pouka koju nam donosi ova situacija prvi korak ka postpotrošačkom društvu.
SREĆA
Društvu u kome će nam za sreću biti dovoljno malo: pogled na velike, najvažnije stvari i ono materijalno što je neophodno.
RAZBIJANJE STRAHA
Na kraju o strahu. Ja ću poštovati sve što se traži od svih nas u vanrednom stanju, ali me neće uplašiti ništa. Divni Meša Selimović je rekao: “Boj se ovna, boj se govna, a kad ćeš živjeti?“
KOLIKO NAM TREBA ?
Divni Petar Božović u “Molitvi za Srbiju“, koju predivno izgovara i koju možete da nađete na internetu, kaže “Srbija je bila velika kada su veliki ljudi živeli u malim kućama” i tako dalje. Zapitajmo se zato, svako od nas, šta nam i koliko treba.
ISKORISTIMO OVO VREME
Učimo iz ovog iskušenja, koje nije ništa prema svemu što su proživeli naši preci gradeći ovu zemlju i ovaj svet. Iskoristimo ovo vreme da radimo na sebi, da učimo, da menjamo svoje loše navike i osobine, da se šalimo i smejemo i da menjamo sve što možemo na bolje u našem okruženju.
PRESABERIMO SE ( ovo je naša reč i nju treba da koristimo a ne resetovanje)
I počnimo da cenimo najveće i najvažnije što imamo, a što tako sistemski zanemarujemo i uništavamo: Prirodu, Vodu, Vazduh, našu Planetu, da nam se ne bi ponovo desilo da nam jedna mikroskopska čestica koja ima moć koju smo potecnili i zanemarili, sledećeg puta možda i trajno uzme sve veliko i važno.
