Autor: Aleksandra Jakovljevic

Priroda!
Kada je noc, kada je dan, kada snivas i kada nije san…
Pod suncem, na kisi, valom vetra i oblaka nizih…
Na sushi, kroz oluju, pod gradom, maglom sivom i kosavom ludi…
Ona je tu, uvek se iznova budi i svakog jutra pita-gde su nestali ljudi?
Ne gazite me, ne rusite, pustite me da disem za vas!
Ne trazite od mene vise od onoga sto mogu da dam!
Ne darujete mi ono sto vam drago nije, ta odbacenost vasa moje lice krije!
Negujte me, mazite me, zalivajte srecom, za buducnost nase dece, ucinite jos vecom!