Autor: Biljana Lakatuš

Kada osetim da su me sa svih strana stisli,
ja pronađem svoj rt nade, osamim se u nekom svom kutku dvorišta tražeći svoj melem za misli.
I mislima odem tamo,
gde svi potajno otići znamo.
Tad svoj život sama krojim,
tamo gde čase ni trenutke ne brojim.
Tamo gde me hrabrost krasi,
tamo gde se pale svetla kada ovde poslednje se gasi.
Tamo gde srećnije sve je,
tamo gde se po ceo dan grohotom smeje.
Na to mesto,
tražim veoma često,
ushićenje i zadovoljstvo u životu,
u bajkovitim mislima, čarobnim trenucima i življenja lepotu…
Tamo gde misli misao rode,
tamo gde sve vrvi od prirode,
tamo su za srce najlepše zgode.
Na šarenilo proleća,
misao me podseća
A ja na livadi svog života najlepše bilje berem,
da svojoj kosi podarim nešto najbolje, a to je Biomelem…!