Ljudi su trošili sate i sate kako bi dobili divne elizabetanske frizure. Bogatima cena nije bila bitna. Dali bi sve samo da imaju željeni izgled. Išli su u krajnosti kako bi menjali frizure i pratili prolaznu modu.
Bili su veoma orijentisani na svoju kosu koja je bila njihovo najveće blago. Uz visok društveni položaj, bogatstvo i složenu odeću, elizabetanske frizure su morale biti isto tako složene i upadljive. Mnogi ljudi iz ovog perioda su pratili modne trendove i sjajno izgledali.
Trend frizura iz Elizabetanskog doba predvodila je kraljica Elizabeta I. Moda iz viših društvenih slojeva, koja je uključivala i frizure, bila je veoma složena – i neophodna, da bi se privukli pažnja i uspeh na dvoru.
Elizabetansko doba se naziva i doba pauna jer su u ovo vreme muškarci češće bili raskošnije obučeni od žena i njihove kose i brade su dobijale istu količinu pažnje.
Boje za kosu u Elizabetanskom dobu
Žene iz Elizabetanskog perioda su išle u razne krajnosi zbog svog izgleda. Farbale su kosu u plavo, koja je bila omiljena boja kose tog doba. Žene bi provodile dane sedeći na suncu jer su verovale da sunce daje kosi zlatni odsjaj. Naravno, štitile bi kožu da ne potamni na suncu. Žene koje su izbeljivale kosu, sušile su je na terasama na vrhovima svojih kuća. Kada su farbale kosu nosile su šešire bez vrha, ali sa obodom preko koga bi prebacile kosu. Obod bi ih štitio od sunca. Žene su, takođe, nosile dosta lažne kose koja se pravila ili od kose siromašnih, ili od bele i žute svile.
Iako su žene sve ovo primenjivale u velikoj meri, to je nailazilo na oštre osude, a neke su optuživane i za bezbožničko ponašanje.
Za kraljicu Elizabetu je bilo jako važno da očuva svoj imidž i izgled kraljice device. Njen pogled na idealnu lepotu bio je: žena sa svetlom kosom i snežno belim tenom, upotpunjenim crvenim obrazima i usnama. Svetao ten je razlikovao bogate od siromašnih, koji su morali da rade. Ona je dostizala ovaj ideal lepote tako što je koristila belu šminku što se vidi na mnogim njenim portretima. Imala je prirodnu crvenu kosu koju su imitirali mnogi pripadnici plemsta iz Elizabetanskog doba, kao i ideal svetle kose na idealnoj ženi. Plemkinje su išle još dalje u praćenju ove mode i farbale su svoju kosu mešavinom šafrana, kima, ljutića i ulja.
Često su se koristile i perike. Kraljica Elizabeta je imala veliki broj perika i umetaka za kosu, veruje se – čak i više od 80. Smatra se da je ona rano počela da gubi kosu zbog čega je nosila crvene kovrdžave perike.
Elizabetanske frizure – Ženska moda
Elizabetanske frizure su pravljene tako da dopune modu visoke klase iz tog perioda.
Nabrani okovratnici ili karneri bili su visoka moda, i tokom ovog perioda postali su još složeniji i podizali su se kao krila sa zadnje strane glave. Okovratnici su uokvirivali lice i diktirali elizabetanske frizure iz ovog perioda, koje su za muškarce uglavnom bile kratke (na početku perioda), dok je pokupljena kosa bila moda među ženama.
Kovrdžava kosa je, takođe, bila jedan od poželjnih stilova ovog perioda. Kovrdžavu kosu je favorizovala kraljica, pa su tu modu prihvatile i dvorske dame, iako je ravna kosa sa razdeljkom na sredini bila omiljenija, naročito prekrivena takozvanim french hood povezom za glavu.
Šiške se nisu nosile. Moda je bila takva da se kosa začešljavala od čela. Frizura se obično oblikovala tako da istakne šešir.
Žene su imale duge kose, a puna lepota prirodnih dugih kosa videla se kod devojaka. Duga, puštena kosa, je bila znak nevinosti i omilena frizura mladih na venčanju.
Elizabetanske mlade bi ukrasila svoju kosu sамо svežim cvećem. Nakon udaje bi nosile kosu vezanu i podignutu.
Veliki deo kose je bio pokrivan. Duge kose su se uglavnom vezivale u punđe pa su pokrivače za glavu kačile iglama. Prednjim i bočnim delovima kose je poklanjana velika pažnja jer su se ti delovi najviše i videli.
Pokrivači za glavu kod žena
Elizabetanska moda je diktirala da se glava ukrasi šeširom, velom, kapom, maramom. Ovakva moda je osiguravala da veći deo kose bude sakriven. Od vrste prekrivača za glavu je zavisila i vrsta elizabetanske frizure. Mnogi šeširi su bili ukrašeni perjem, biserima, nakitom od stakla, šljokicama, zlatnim koncem, vezom i čipkom.
Žene su u kosi nosile mnogo modnih detalja. Najpopularnija je bila mreža za kosu – Caul. Pokrivala je kosu za zadnje strane i pravljena je od tkanine prekrivene mrežastim konopcem, ponekad ukrašenim šljokicama.
Imućnije su nosile mreže od svile. Siromašne žene su takođe želele da prate modu pa su nosile mreže od jeftinijih materijala. Igle i češljevi su dodavani u mreže kako bi davali kosi lepši izgled.
Coif su nosila sva deca. Pravljen je od jednostavne bele pamučne tkanine. To je kapica koja je usko prijanjala uz glavu i vezivala se ispod brade. Često su nošene i da bi držale kosu na mestu ispod mnogo složenijih šešira.
French hood je sa francuskog dvora donela Ana Bolen, mama Elizabete I. Javlja se u različitim oblicima: srpasti, polukružni, ivica koja se pruža ukoso od lica. Krajevi su obično bili ukrašeni biserima ili nakitom od stakla, a veo je često prekrivao zadnji deo kose.
Atifet je povez za kosu poput French hood-a, ali srcolik. Njega je Meri, kraljica Škotske, volela u beloj boji, a obično je nošen ukrašen čipkom.
Pilboks je vrsta šešira, koji je često imao veo zakačen sa zadnje strane.
Muške frizure u Elizabetanskom dobu
Muškarci su bili u stanju da dane provode u berbernicama slušajući muziku i pričajući između sebe. Brice su učvršćivale (skrobom, voskom, gumom), puderisale, parfemisale i farbale (u modernu crvenu) njihove kose.
U ovom periodu su frizure muškarcima bile podjednako važne kao i ženama. Dužina kose je varirala. U početku su to bile kratke, pažljivo sečene frizure, koje su vremenom, tokom Elizabetanske ere, postajale duže. Sređivanje frizura je trajalo dosta vremena, naročito kada je u modu ušla duža kosa. Duga kosa je trebalo da bude kovrdžava, što se postizalo korišćenjem vrelih gvozdenih predmeta. Njihove kovrdže su se nazivale – “ljubavne lokne”. Da bi im frizura ostala sređena stavljali su vosak ili neku vrstu gumenog gela na kosu.
Kada su ćelavili, nosili su perike kako bi i dalje bili u korak sa novom modom. U ovom periodu su nošene bele ili žute perike.
Brade
Brade su bile popularne. Stil i oblik su zavisili od trenutne mode. Bile su im veoma važne pa su trošili velike pare na oblikovanje i održavanje. Mogle su da budu zašiljene – Van Dajk stil, ili u obliku slova T, četvrtaste, kružne ili duguljaste. Da bi držali brade u željenom obliku stavljali su skrob na njih. Nošene su i duge brade za čije održavanje, osim povremenog četkanja, nisu bile potrebne brice. Danju su sređivali brade da bi bile tip-top, a noću su ih oblagali specijalnim drvenim presama. Smatralo se da su brade veoma privlačne, a izgleda da je isti slučaj i danas, skoro pet vekova kasnije.
Sačuvani su tekstovi u kojima se spominju različiti nazivi brada: francuska, holandska, španska, italijanska, potom novi oblik, stari oblik, smela moda, škrta moda, seljački stil, dvorski stil, strani…
