Rimske frizure su zavisile od više faktora: pola, godišta, društvenog statusa, bogatstva i zanimanja. Malo je organskih nalaza koji bi arheolozima pomogli u rekonstrukciji njihovog izgleda. Frizure se zato proučavaju na osnovu umetničkih predstava, kao što su slike i skulpture, ali i na osnovu predstava na rimskom novcu.
Muške frizure
Rimljani su u početku nosili duge kose, ali sa pojavom berberina u Italiji, oko 300. godine p. n. e., postaje uobičajeno da nose kratku kosu. Gusta kosa je bila veoma cenjena kod rimskih muškaraca pa je Julije Cezar (49-44 p. n. e.) imao dosta problema da sakrije svoju sve proređeniju kosu. Od svih počasti koje mu je senat dodelio najviše je cenio tu da može uvek da nosi lovorov venac, jer je on sakrivao njegovu ćelavost, koja je tada smatrana deformacijom.
Glavna ličnost u periodu rimskog carstva bio je, naravno, car, i ako on prihvati neki novi stil, kada je frizura u pitanju, to bi ubrzo prihvatili i ostali muškarci u carstvu.
Tako je Neron (54-68) nosio frizuru sa kovrdžama koje su uokvirivale lice. Za pravljenje kovrdža Rimljani su koristili calamistrum koji je izgledao kao makaze sa zaobljenim krajem. Neron je uveo još jednu novinu. Počeo je da nosi zulufe.
Hadrijan (117-138) je prvi nosio kratku bradu, koja je od tada postala uobičajena kod Rimljana.
Konstantin (324—337) je krajem svoje vladavine počeo da nosi dodatke od veštačke kose u različitim bojama koja je bila pažljivo nameštena i naparfemisana.
Bogati Rimljani su pod njegovim uticajem i sami počeli da boje kosu u različite svetle i tamne nijanse, a i nošenje perika je ušlo u modu.
Rimske ženske frizure
Rimljanke su prvobitno nosile jednostavne frizure. Na primer, pletenice koje su padale pozadi, a pričvršćivale su ih trakom oko glave, ili bi uvile kosu koju bi prčvrstile velikom iglom.
Jednostavne frizure za udate žene su se promenile u vreme cara Avgusta (23 p.n.e.-14 n.e.), kada se pojavio veliki broj različitih i složenih frizura. Odeća rimskih žena je bila jednostavna, a kako bogate Rimljanke nisu imale posebne haljine koje bi isticale njihov status, one su nosile skupocene materijale, složene frizure, šminku i skup nakit.
Tokom vladavine Flavijevaca (69-96) frizure su bile visoke što se postizalo redovima veštačkih lokni. Ova moda je činila da žene izgledaju veoma visoko. Njihove frizure su bile bogato ukovrdžane u slojevima.
Frizure su pravljene tako što su kosu uvijale, pravile talase i kovrdžale. Uvojke su puštale da padaju sa strane i pozadi. Perike i razni umetci su korišćeni da bi se napravila iluzija bogatih lokni. Pri pravljenju frizura koristili su igle i konac. Jedna od prednosti ovako zašivene kose je ta što je frizura čvrsto stajala na mestu. Takođe, konac je mogao lako da se sakrije u kosi i da se ne vidi.
Za razliku od žena, devojčice su vezivale svoju dugu kosu u jednostavne punđe na potiljku ili na vrhu glave.
Rimsko carstvo je bilo veoma veliko, ali žene koje su želele da prate modu koristile su zvanične statue i predstave na novcu kako bi videle šta je trenutno aktuelno u svetu frizura u carskoj palati.
Rimljanke su uvek sređivale svoju kosu i nameštale frizure, sa puštenom kosom su mogli da ih vide samo muževi. Budući da se prirodan izgled kose smatrao odlikom varvara, cela svrha ženskih frizura bila je da one izgledaju što je moguće manje prirodno, sa brdima kovrdža u raznim bojama i sa raznim ukrasima za kosu. Pripadnice nižih klasa su imale obične frizure, puštenu kosu, ili punđu koju bi držale igle za kosu.
Frizura sa razdeljkom na sredini je bila karakteristika ženskih frizura. Muškarci su ga jako retko nosili. U istom smislu ženska kosa je obično urednija i simetričnija od muške. Žene nikad nisu nosile šešire. Da bi bile privlačnije stavljale su u kosu cveće, lišće, bisere, zlato ili drago kamenje. Koristile su razne češljeve, četke, mrežice za kosu od zlatnih niti, žice za oblikovanje frizura, trake za poboljšanje izgleda frizura, skupocen nakit, tijare.
Za razliku od frizura, obrve su u periodu rimskog carstva isto izgledale kod oba pola.
Farbanje kose
Plava kosa je bila veoma popularna u starom Rimu pa su bogatiji Rimljani čak posipali zlatan prah u kosu kako bi izledala svetlije. Postoje podaci da su rimljanke za plavu boju koristile i izmet od golubova. Farbale su kosu i u zlatno crvenu kako bi ličile na Grkinje. Farbe za druge boje su pravljene od kane, bobica ili samlevene ljuske oraha. Crna boja se dobijala od pijavica i sirćeta. Trebalo im je oko dva meseca da je naprave, jer bi ostavljali smesu da fermentira pre nanošenja. Rimljani su, takođe, farbali i sedu kosu.
Perike
Veštačka kosa se koristila u rimskom carstvu, bilo da su u pitanju dodaci ili cele perike. Koristili su je da bi nadogradili složene frizure ali i da bi sakrili sede. Kosu su uvozili iz dalekih delova carstva. Plavu iz severne Evrope, crnu iz Indije, a šišali su i svoje robove koji su imali lepu kosu. Neki seoski robovi su brijali glavu i njihova kosa je korišćena da se naprave perike za bogate Rimljanke. Tako da je velika kazna za gradske robove bila da ih pošalju na seoska imanja.
Rimski frizeri- Ornatrices
Kako su ženske frizure postajale sve složenije, i važan statusni simbol, bilo je neophodno da robovi, koji se time bave, znaju da naprave frizure po poslednjoj modi. Rimski robovi frizeri su se nazivali ornatrices. Dobre frizere je bilo teško pronaći i bili su cenjeni i čak voljeni od strane svojih gazdarica. Nađeni su nadgrobni spomenici sa imenima voljenih frizera i porodica kojima su tako dobro služili.
