Pablo Pikaso je 1904. godine, na početku svoje karijere, u takozvanom plavom periodu, naslikao Ženu sa kacigom od kose.
Na slici je Madlen, koja je pozirala mladom Pikasu kada je prvi put došao u Pariz. Bila mu je i ljubavnica. Slikao je njene portrete tokom plavog perioda. Pikaso je pričao da je ona zatrudnela i abortirala. 1968. godine je izjavio kako bi sad imao dete od 64 godine da je ona rešila da rodi dete.
O njoj se više ništa ne zna, čak ni njeno prezime.
Pikaso i Fernanda Olivije
Riđokosa Fernanda je ušla u njegov studio kako bi se sklonila od kiše i ostala je sa njim sedam godina. Njen ulazak u Pikasov život je istovremeno je i završetak njegove „plave faze“ i ulazak u „ružičastu“. Biografi su pisali da je Fernanda bila veoma lenja, pa je Pikaso radio sve kućne poslove.
U periodu 1905-1906. godine, Pikaso je naslikao nekoliko slika žena koje češljaju svoju kosu.
U proleće i leto 1906. godine, Pikaso i njegova ljubav Fernarda Olivije su boravili u zabačenom planinskom selu španskih Pirineja. Iako je imao samo 24 godine, ovo mu je bio najplodniji period u karijeri. Među brojnim delima koja su tada nastala naslikao je i Nagu ženu koja češlja svoju kosu.
1906. godine naslikao je Ženu koja plete svoju kosu. Na njoj je, takođe, prikazana Pikasova prva ljubav Fernanda Olivije. Ona je imala dugu riđu kosu i Pikaso je bio obuzet gledanjem njenog svakodnevnog rituala pravljenja frizure – draži koja je ubrzo našla mesto u njegovoj umetnosti.
Krajem 1906. godine nastaje još jedna Naga žena koja češlja svoju kosu. Istoričari umetnosti je nazivaju Pikasovom verzijom novorođene Venere. Naga žena je takođe Fernarda Olivije.
Na slici je prikazana mlada devojka koja je, kao mnoge Pikasove predstave žena, u isto vreme i privlačna i odbojna zbog masivnih nogu i jake muskulature leve ruke. Slika pripada prelaznom periodu između Pikasovog ružičastog perioda i kubizma.
Naga žena koja češlja svoju kosu je i naziv Pikasove skulpture iz ovog perioda.
Rat i mir – Dora Mar i Pikaso
1940. godine je naslikao sliku – Žena koja namešta svoju kosu.
U pitanju je bio portret Dore Mar. Kako se Drugi svetski rat širio Evropom njeno emocionalno stanje i veza sa Pikasom su se pogoršavali. Pikasovi portreti Dore Mar su ogledalo jada koji se nalazio u njoj, ali i u njihovoj vezi. Doru Mar je ostavio zbog sledeće muze i ljubavnice – Fransoaz Žilo, jedine žene koja je napustila Pikasa.
Žena sa zelenom kosom
Podsticaj za ovaj portret Fransoaz Žilo, Pikasove muze i ljubavnice od 1944-1953, bila je poseta Matisovom studiju u februaru 1946. godine. Kada je Matis video Žilo prvi put, rekao je da će, ako ikada bude slikao njen portret, njenu kosu da naslika zelenu. Tri godine kasnije, inspirisan ovim rečima i kao omaž matisu, Pikaso je napravio ovu litografiju.
Pikaso i Žaklin Rok – poslednja ljubav slikara
Smatra se da je slika Kupačica uvrće svoju kosu iz 1952. godine, nastala kao direktna inspiracija Ticijanovom Venerom. Na ovoj slici prikazana je Žaklin Rok Pikasova najtužnija ljubav. Ona je zagonetna i poslednja Pikasova muza koja je imala reputaciju intrigantnog zmaja. Ali na svojim slikama Pikaso otkriva neverovatnu lepotu koju je video u njoj.
On je Žaklin upoznao 1953. godine, kada je imala 26, a on 72 godine i još uvek je bio sa Fransoaz. Venčali su se 1961. i bila mu je muza u njegovom poznom periodu stvaralštva. Bili su zajedno 20 godina, od kojih je 17 godina bila jedina žena koju je slikao. Naslikao je više od 400 njenih portreta.
Očigledno je ženske kosa, puštena ili vezana, bilo da su prikazane žene bile nage ili obučene, bila tema kojom je Pikaso često bio zaokupljen.
A koliki značaj je davao kosi vidi se i iz toga da je Pikaso pred kraj života davao samo jednom čoveku da ga šiša, jer se plašio da se, u pogrešnim rukama, njegova isečena kosa može koristiti da ga kontroliše.
