Mnoge zemlje ili oblasti imaju svoje tradicionalne frizure, ali na Kubi “tradicionalna” frizura uglavnom znači prirodna kosa.
Ako vam je kosa duga i tamna treba da dodate volumen, sjaj i kovrdže. Ako vam je kosa prirodno čupava vežite je ili napravite afro frizuru. Neke poznate ličnosti sa Kube su poznate po prirodnom izgledu, dok drugi biraju da svoju kosu potpuno prekriju uobičajenim kubanskim šeširima.
Prigrlite svoju prirodnu kosu
U Latinskoj Americi ne postoji jedan tip kose, jer postoji velika različitost među ljudima. Kose variraju od kovrdžave preko talasaste do ravne. Pošto je kosu nekad teško ukrotiti, Kubanci često pribegavaju tome da je ostave u prirodnom obliku.
Dužoj kosi, na primer, često dodaju volumen i sjaj i ponekad je ukovrdžaju. To tamnu kosu čini elegantnijom i upadljivijom.
Poznate Kubanke kao, na primer, Marija Luiza Gil, Majra Veronika i Vida Guera neguju svoje duge graciozne lokne, ali Kubanci sa tamnijom kožom i kovrdžavom kosom prave afro frizure.
Konjski rep poznate Kubanke Eve Mendez
Kubansko-Američka glumica Eva Mendez se često vidi kao primer za tradicionalnu kubansku frizuru. Jedan od njenih karakterističnih kubanskih stilova je konjski rep sa punom krunom. To se postiže tako što se kosa češlja unazad zategne na gore i veže. Ostatak kose je vezan u rep na sredini glave. Kosa se tada potisne ka kruni za dodatni volumen. Šiške začešljane unazad daju stilu finoću i dodatnu veličinu na inače normalan konjski rep.
Do-Rag
Kubanske kape i ostali prekrivači za kosu mogu da budu važni koliko i sama kosa. Prema Oksfordskom rečniku reč „do-rag“ dolazi od „do“ iz reči “hairdo“ (frizura). U Latinskoj Americi, do-rag se uobičajeno nosi kao velika marama ili šal od svile koji su uvijeni oko glave.
Neki Kubanci nose Panama šešir preko marame. Do-rag se smatra tradicionalno kubanskim budući da predstavlja prekrivače za glavu koje su nosili afrički robovi dovedeni na američke plantaže španskog govornog područja tokom robovlasničkog perioda. Druge zemlje u kojima se do-rag nosi su Jamajka, Portoriko i Dominikanska republika.
Takmičenje u afro frizurama – rasizam na Kubi
Na Kubi je 2015. godine je održano takmičenje za najbolju afro frizuru. Ovakvi događaji na kojima se ističu rasni standardi lepote imaju važnu ulogu zbog rasnih problema na Kubi gde su predrasude i dalje raširene i uglavnom se o njima ne diskutuje.
Iza zatvorenih vrata, ali čak i u javnosti, beli Kubanci pričaju sa omalovažavanjem o crnim Kubancima na način koji bi bio društveno neprihvatljiv u mnogim drugim zemljama, opisujući ih kao kriminalce i zabranjujući svojoj deci da se zabavljaju sa Afro-kubanskim drugarima iz škole.
Sociolozi kažu da je odbijanje crnih Kubanaca da se identifikuju kao takvi jak pokazatelj rasnih problema.
Na takmičenju je učestvovalo 70 žena, a u publici je bilo oko 300 ljudi koji su glasali aplauzima. Nagradu za prirodnu kosu je primila Felicija Solano (72) čija bela odeća je naglasila njen oreol bele kose.
Suzana Delahante (32) poznata kubanska umetnica je pozvala crne žene, ali i meleskinje da se takmiče u tri kategorije: prirodna kosa, pletenice, dredovi.
Savremeni Kubanci su uglavnom potomci španskih kolonista i njihovih zapadnoafričkih robova. Kubanci sebe dele na crne, bele ili mešovite. Ali afro kubansko stanovništvo uglavnom ima lošije kuće, kola i lošije se hrane od belog stanovništva. Crno stanovništvo je, takođe, izašlo kao gubitnik iz ekonomskih reformi Raula Kastra i naglašeno su odsutni čak i u poslovima za niže slojeve kao što su uslužni poslovi, na primer, konobari, koji dobijaju dobre napojnice od stranih gostiju.
Ovo takmičenje za afro frizure se opisuje kao način da se ponovo izgradi ponos među afro-kubanskim ženama u društvu gde se na kovrdžavu kosu i crnu kožu često gleda kao na manje lepe od ravne kose i svetlog tena.
Frizerski saloni pod Fidelom Kastrom i muške frizure
Pod Kastrom su frizerski saloni bili državno vlasništvo. Uglavnom je muško friziranje bilo samo šišanje bez pranja kose i bez stilizovanja. Nakon odluke Raula Kastra da 2010. godine pola miliona ljudi “otkači“ sa državne plate i da razvije privatni sektor, povećan je i broj frizerskih salona.
Borba za mušterije se povećala i omogućila pojavu frizura kojima se skreće pažnja na one koji ih nose. Dok je cena šišanja iznosila 10 pezosa (oko 1100 RSD), sada se popela na 12-15 pezosa. (ne zaboravite da je prosečna dnevnica na Kubi 20 pezosa).
Kada se danas šetate ulicom vidite muškarce sa pažljivo oblikovanim frizurama mohikanac, pompadur, fade (izbledela),El Clásico (varijanta izbledele frizure, razlikuje ih crta kod el Klasika), El Yonki ( frizura inspirisana kubanskim pevačem istog imena – El Džanki. Ova frizura može da varira od glave do glave, ali uglavnom ostaje više kose sa strane od mohikanca i malo je duža (viša) na vrhu). Sa više dostupnih salona, mlađe generacije naročito koriste prednosti za doteravanje koje im se nude.
U nekim školama se ne gleda s naklonošću na ove promene. Vide ih kao bunt protiv autoriteta.
Najgledaniji TV programi na Kubi su su Španska LA Liga i Nemačka Bundesliga. Možda su i egzotične frizure igrača uticale na pojavu neobičnih frizura.
Kubanski mladi su našli način kako da izraze svoju individualnost, možda kao kontrast komunističkom režimu koji ohrabruje uniformisanost.
Kako se kubansko društvo polako otvara ka spoljnim uticajima, samo nebo je granica za njihovu kreativnost. A svet to primećuje…
